Kakav je to svet na tvojim ilustracijama?

To su zapravo dva sveta. Prvi je realan, on je prilično nestabilan ali zavoljiv svet stvoren na temelju laži jedne lasice. Drugi svet je svet iz lasičine perspektive. Trenutno se bavimilustrovanjem i pisanjem basne "Lasica koja je prevarila poligraf" koju polako privodim kraju, tako da sve ilustracije koje nastaju jesu vezane za tu basnu.

Tvoj rad karakterističnan je po paternima i repeticiji, kako to objašnjavaš?

Sa jedne strane težim da iskoristim potencijal koji pronalazim u prirodi, ali to nije isključivo vezano za prirodu. Dakle, patern i repeticiju nalazim na životinji, kamenu, u polju kukuruza...Sve dalje vizuelno prevodim na način koji umem i koji mi u tom trenutku odgovara.

Takođe, repeticija i patern su prisutni u basni kroz laž koja je osnovni element u strukturi dela, pa samim tim odgovara da bude i prevedeno u vizuelno.

Na kojem si trenutno stepeniku u profesionalnom životu?

Mislim da sam lik koji je trenirao neko vreme i krenuo da trči uz stepenice, slično kao Roki Balboa, samo što su ove stepenice duže i nema muzike. Trenutno sam na možda 20 stepenika od trenutka kada sam shvatio da ne treba da trčim baš toliko brzo jer se zbog toga brže umaram.

Mislim da sam na fakultetu izgradio prilično dobar odnos prema radu, to je mi je najbitnije. Iz toga je proizašlo to da svaki posao mogu da posmatram drugačije, isto tako i da mu pristupim. To znači da se bez problema mogu baviti drugim poslovima, jer zbog dizajna umem da im priđem na bolji način i bolje iskoristim potencijale. Takođe, sada mogu dosta lakše da se nosim sa velikom količinom obaveza.

Kako se boriš sa očekivanjima i razočarenjima kad govorimo o stvaralaštvu?

Ne znam iskreno, očekivanja i razočarenja mi brzo prolaze, možda ih malo ignorišem, verovatno jer imam kontinuitet u radu, pa i nisam fokusiran na to.

Ako govorimo o odnosu moj rad-ja, oba su nekako potrebna, verovatno su u korelaciji.Mada, više favorizujem razočarenja jer mi govore o prisustvu kritike. Očekivanja se u mom slučaju mogu odnositi na standarde ili tenutni entuzijazam, ali neću postaviti nove standarde ako ne posmatram kritički. Zbog toga su ona 2 praseta iz bajke imala loše kuće, jer im je bilo svejedno. Nisu oni ni stigli do brata koji ima kuću od cigle.

Šta si poslednje naučio, a nema veze sa umetnošću?

Naučio sam da su kaktusi nepredvidljivi. Nikada ne znate šta će sledeće uraditi, što je čudno jer ih posmatram kao spore. Postoji kaktus atmosfera ili kaktus karakter, to je neka neizvesnost koju vam on stvara. Nije da njemu dugo treba da napravi korak, već ste vi u neizvesnosti toliko dugo tako da počinjete da strepite od njegovog koraka. Vi očekujete da će da se širi ili dobije bodlje, ali ne, on se samo odluči da izbaci iz sebe veliko zeleno stablo koje ima malo crvenog na vrhu. Takvi su kaktus karakteri koji stvaraju tu atmosferu. Oni vam priđu u kafanii zagrle vas. I onda ne znate šta će se dalje desiti, da li će vas udariti flašom u glavu ili će vas poljubiti u čelo? Tako dolazi do toga da postajete zarobljeni i nalazite se u večnoj neizvesnosti između jednog i drugog. Što dalje dovodi do toga da kakus zapravo nije tako spor ali ga mi zbog te neizvesnostiu u kojoj sporo prolazi vreme doživljavamo kao sporog. Mi na kraju bivamo spori, fokusirani na kaktus i na budućnost, a kaktus je skroz u sadašnjosti i gleda svoja posla.

Koja bi životinja bio i kako bi izgledao? 

Pa imam svoje određenje. Prvo sam bio maca, a kasnije sam postao lisica. Mislim da sam bio lisica od početka samo nisam imao pravu sliku, jer nisam video lisicu kako treba, kao ni vuka. Vuk je baš dobar, on vas nikada neće napasti. Čak i kada biste ga sreli u šumi, što bi baš bila prava sreća po vas, on bi samo otišao. Nismo mi dostojni takve veličine.

D+

Stefan Ilić

Stefan Ilić

DACIDA Diary