Kad opisujem bes on mi se vraća i to mi teško pada jer sa njim dolazi i tuga. Svaka emocija me uvuče u sebe kao vir, i zato najmanje volim bes.

Ljubav. Crtanje ljubavi je lepo. Prosto je tako. Osećam život. Ne zatrpavam sebe u grob. Živim.

Uz pomoć boja brzo dolazim do sećanja. Boje mi govore više od samog oblika i više od reči, jer u sebi sadrže već sve to. Zašto si tako bleda? Nemoj biti bleda. Krv je crvena, voda puna hlora je bela. Kopao sam rupu u zemlji, crne su mi ruke. Braon oči, beli zidovi, zelena salata, crvene uši i žuto svetlo. Toplo žuto.

Najčešće sanjam životinje i vodu. U vodi sam do kolena ili plivam a ispod mene su misteriozne i tihe zveri. Sanjao sam skoro pingvina. Došao je do ulaza u moju zgradu i gledao me. Uplašio me je isprva ali onda mi je dao do znanja da je došao da me podseti na nešto. Posle toga sanjam ranjenog, skoro mrtvog psa, pokušavam da ga spasem, grlim ga i tražim doktora.

Od situacija koje mi izazivaju neprijatnost u stomaku a nemaju nikakvu bitnu ulogu. Od konflikta sa ljudima koji mi nisu prijatni. Od lopova, pijavica, ljudi koji se pretvaraju da su nešto što nisu da bi uzeli nešto od mene. Bežim od ponavljanja ružnih situacija koje sam već prošao u životu. Od osude društva, od ludila, bolesti.

Miris maslačka. Brat i ja smo kao mali brali cvetove maslačka da bi od njega baka pravila sirup. Sećam se velike crvene kofe pune žutog cveća u zelenoj travi.

D+

Ognjen Milanović

Ognjen Milanović

DACIDA Diary