soundcloud

Stvar koja te muči ovih dana i kako je rešavaš?

Najviše me muči moja koncentracija koja je na nivou voćne mušice. Rešavam tako što u poslednje vreme meditiram, odredim svakoga dana najviše dve stvari kojima ću se baviti i tako što dopustim sebi da napravim pauzu.

Prvo najneprijatniji – zvuk grmljavine i to one krajem jula, početkom avgusta. Najprijatniji zvuk – izabrala bih dva - violončela u srednjem i gornjem registru i mora za vreme oseke.

Kao nešto što me pokreće, nešto što je u stanju da me učini najsrećnijom na svetu, a sa druge najtužnijom. Doživljavam ga kao način života, kao nešto čime mogu da spojim nauku i umetnost, kao nešto sa čime uvek mogu da se igram, sa čime rastem i učim konstantno. Eto, tako nekako.

Kako se boriš sa profesionalnim očekivanjima i razočarenjima?

Moram da priznam dosta teško, ali sa druge strane da sve lakše i bolje prevazilazim i jedno i drugo. U našoj zemlji, profesija kojom (kojima) se bavim nisu prepoznate, niti se ima dovoljno znanja o tome, pa samim tim nije lako. Ono što je dobro je da vidim pomake i u tom segmentu.

Osobina kod sebe koju bi trebalo više da ceniš?

Perfekcionizam, koga se gnušam i od kog bežim, a trebalo bih da ga prihvatim i da ga kanališem bolje u onim sferama života gde je koristan, a ne obrnuto što je najčešće slučaj.

Čeznem za malo više opuštenošću i osmeha u licima ljudi dok koračam ulicom i za slobodom.

D+

Marija Šumarac

Marija Šumarac

DACIDA Diary