Šta se uvek trudiš da naučiš ljude i kako?

Da kažu naglas ono što im je u glavi. To radim tako što ih puštam u svoju glavu i tako što ih slušam kad su spremni da pričaju. Lakše je kad se stvari podele na dva dela, na dve osobe.

Empatija. Od kad sam bila mala umem da osetim sve sto drugi osećaju i da razumem ono što nisam doživela. To je divna stvar jer mogu lakše da pomognem drugima ali isto tako ume da bude grozno kad sam tužna a nije moja tuga.

Sudovi. Kad god završim jelo tu su sudovi, ja ih operem ali eto njih opet u sudoperi kao da žive tu.

Ponašanje koje pokušavaš da promeniš kod sebe?

Histerija verovatno. Kad me neko mnogo iznervira udjem u tu svoju crnu fazu, kako moja mama kaže, i bljujem vatru.

Postala Ja. To se u isto vreme desilo s puno rada i potpuno slučajno. Probudila sam se pre neki dan i shvatila da sam konačno postala ona ideja o sebi koju sam imala oduvek. Dobro možda nisam još skroz postala ja, ali tu sam.

D+

Hana Piščević

Hana Piščević

DACIDA Diary