Reklo bi se da voliš da menjaš medije izražavanja. Pored fotografije poznate su nam tvoje glitch slike. Zašto te je privukao glitch?

Da, definitivno ne mogu sebe da ograničim i da se zadržim na jednom mediju. Glitch je definitivno nešto što ostavlja mnogo prostora za igru, beskrajno mogućnosti ima i „greške“ koje se prave u toku procesa jedne skice su beskrajne. Mislim da mi je to jako uzbudljivo i dok pripremam skice za slike, nekada me glitch odvede u potpuno drugom smeru koji nisam očekivala. Pored toga, u fotografiji je takodje prisutan, što mi omogućava da se i u tom mediju igram. Mislim da je to jedna od stvari koje najviše volim i zato ostajem pri glitchu, pored toga što me vizuelno jako privlači cela estetika.

Danas je dosta segmenata koji su važni za uspeh u svetu umetnosti centralizovano. Smatraš li da te život van prestonice ograničava? 

Slažem se, mislim da bi meni kao umetniku bilo dosta lakše da stvaram u prestonici i da mogu da priuštim sebi da ljudi stalno posećuju moj atelje i dožive moje slike uživo. Mislim da je to jedna od glavnih stvari koja mi nedostaje, ali definitivno pokušavam da nadoknadim to stalnim prisustvom na mrežama, i da nekako ljudi bar kroz taj medij ostaju u kontaktu sa onim što stvaram. Takodje je uvek dobro biti u kontaktu sa ljudima iz iste priče i stvarati neki krug istih koji se bave sličnom tematikom. Mislim da ja uspevam sve to, ali je uvek potrebno duplo više truda kada niste negde sve vreme. Ali ja nekako smatram da svako ima svoj odredjeni put, tako da će prepoznavanje onoga što radimo uvek da dodje na neki način.

Koliko postoji eksperimentisanja i imrpovizacije dok stvaraš svoje slike?

Ja kada krenem da slikam uvek nekako zamišljam da će sve to izgledati identično kao i na skicama, ali se svaki put uverim da postoji razlika i da nekada dodajem/oduzimam neke elemente koje sam imala prethodno. Postoji razlika kada je nešto digitalno i fukcioniše u tom mediju, dok slika nekad zahteva jednostavnije izvođenje istih elemenata. U zadnjem periodu pokušavam više da improvizujem i dozvolim sebi da krenem u slikanje sa početnom idejom, ali da me sam proces odvede negde. Nekada je teško biti strogo vezan za skicu, zbog očekivanja, ali i energije koja se daje za samo izvođenje nekih elemenata koji moraju biti tačni. Dovoljno dugo se bavim ovim, da sad želim da dozvolim sebi da se “glitch” desi u mojoj glavi i da direktno ide na platno.

Šta slušaš dok radiš? Da li menjaš žanrove zavišno od rada?

Baš ne postoji šablon muzike koji slušam dok radim, mada uvek više volim intenzivniju muziku koja se poklapa uglavnom sa neki vajbom u kome sam dok stvaram. 

 je jedna od numera koja mi uvek prija dok radim.

Koliko misliš da je važna online prisutnost za umetnika i koliko vodiš računa o tome?

Mislim da je jako bitna. Ja sam preko instagrama upoznala divne ljude, umetnike, koji su spremni nesebično da podele ono što rade i kako rade. Ali smatram da je na neki način to i neki mali pokretač za rad, u smislu da ga vodimo kao dnevnik i da nas uvek tera da pokažemo što više. Mislim da sam sada našla neku pravu meru izmedju stvaranja i prezentovanja radova kojima sam zadovoljna. A najbitnije na kraju krajeva je da nikad ne znate ko će doći do vaših radova i šta će vam to doneti u životu.

Volela bih uvek da naučim i unapredim stvari koje se tiču moje karijere i oko saradnje umetnika sa galerijama. A postoji i moja želja da naučim više oko videa i eksperimentisanja u tome. Uvek sam se pitala kako bi moja glitch umetnost izgledala u tom mediju.

D+

Danica Milošević

Danica Milošević

DACIDA Diary